Imaš me u sebi
Imaš me od prvog otkucaja sunčanog sata
Što neumorno ponavlja
Već evo više od 7000 putovanja oko sebe
Imaš me u sebi
Još od prve reči
Još od trena, svemir kad je postao mali
Nosim ga u džepu stare košulje
Koja još uvek miriše na sećanje
Obučem je kad god poželim da nasloniš glavu na moje grudi
I sanjam...
Evo pišem ti još jedno pismo koje nećeš pročitati
Još jedno koje će čitati svi sem tebe
A razumela bi samo ti
Imaš me u sebi
Imaš me više nego što imaš sebe
I ako ti iko ikad bude rekao da sam prazan
Da sam postao zao, iskvaren, loš...
Ako ti kažu da sam dušu razvukao po trnju
Ako ti kažu da je nemam
Ne brini
Moja je duša ostala s tobom
Ušuškala se negde pod Evinim rebrima i spava
Tiho sanja
Jer imaš me u sebi
Ako ti ikada budu rekli da više ne vredim... Nikome..
Ako kažu kako se ne osmehujem, ne brini
To je tako, normalno
To samo život uzima svoj danak
Crta šare svih godina bez tebe
To je samo jedan običan život
I ništa više
Ne brini jer imaš me u sebi
Ako ti je neko rekao da sam tužan
Nisam
Meni su rekli da si ti srećna
I kud ćeš veće radosti od toga
Ako su ti rekli da sam tužan
To su samo videli ono što sam im dozvolio da vide
Ja u sebi čuvam radost
Samo za tebe
Ako te ikada budem sreo
Ako te budem pronašao
Tada ću i sebe pronaći
Jer imaš me u sebi
I ja imam tebe

Bojan Tasic