Ako nisi dorasla onom zrnu peska,
Što prepozna se u pustinji iz prve,
Tako snažna i nestvarna k'o freska,
Zašto pogaču i meni ti svede na mrve?

Golubice crna, sva ti je obest poslužila svrsi
I naslad uzavrelom krvlju, nigdinama mojim,
Na začetku života što se ljubom prsi.
Same zveri iz ada nazivala si svojim.

U pesmama te zlatim protkanu kroz rime,
Kao molitvu što teče nezaustavljivom niti.
Nažuljano grlo, za goblen kada oprosti se prime,
Bistra kao suza, ti u oku ćeš se skriti.

Moja usnula ružo, na nečijem dlanu,
Usnama svojim svaki trn sa tebe skinuh.
Sva lepota, bolom, da ne otvara tom srcu ranu.
Svu od greha, ja te čistu, u visine vinuh

A ti sudi.

Bojan Tasic