Ne znaš ti
Svakoga dana prospem med
Stazama pod svojom kožom kojim hodaš na prstima
Dok sanjam ovaj život
Posadim po koju ružu
Da ti zamiriše dan
Na moju dušu
I mir

Ne znaš ti
Noć se jutrom prelije
U hiljadu nijansi purpurnog
Dok ušuškana u postelji divljih makova
Koje uberem samo za tebe
Sanjaš moje misli
I osetim tu toplinu
Negde u univerzumu punom tebe
Zasvira ta muzika
I zatreperi

Ne znaš ti
Koliko tebe stane u jednom minutu
I kako taj minut zapeva divnu pesmu
Čije reči ne uspevam da zapišem
Jer ne znam pisati tim pismom
Tek, prevedem neuko pokoji stih
Da zaliči na pesmu
I osmehnem se svojoj neukosti
Jer kad pročitam ne cveta
Ne miriše isto

Ne znaš ti
Tamo gde dušu vidim u oku
Oko vlasnika bude svetlost
I vlasnik postane ljubav
Ljubav i svetlost su večnost
A duša čezne za sbetlošću
Ne znaš ti...

Bojan Tasic