Šta bi mi bez rujnog vina,
kad zajeca violina...
Zatreperi tanka žica tamburica,
tarabuka i cemana.
Melodijom srca gane,
kada grlom pesma krene.
Opkoli nas topla sreća,
ispune se želje naše.
Životno nas bodri vino
i nestaje sve što boli.
Boli tebe, boli mene.
Razgovaraš sam sa sobom.
Šta bi mi bez rujnog vina?
Kad nas zanos sve opija,
sa zvucima nežnim, mekim.
I srce nam vino pije
u muzici sreće.
Šta bih ja bez rujnog vina?
Nevine se zvezde smeše,
mesec lola namiguje.
Zaboravim tad sve brige,
rađa mi se radost mlada.
Čujem govor svoje krvi.
Šta bi mi bez rujnog vina?
Kad nas rani ljubav stara...
Zapale se tad sva čula,
gde nam ljubav nekad bila.
Razgori se poput žara...
Šta bi mi bez rujnog vina?

Radmila Milojević