DOĐI (To je bitno)

 

Dođi
Imao bih ti reći par nežnih reči
Tek onako
Koliko da ti izmamim osmeh
Prošetaćemo parkom
I gaziti po orošenoj travi
Ranim jutrom
Potpuno bosi
Potpuno svoji
Ubraću ti belu radu
Ti ćeš je zadenuiti iza uha
I tom malom osmehu
Stajaće kao jagoda na vrh torte
Koju ćemo pojesti zajedno
Ali to nije bitno.

 

Dođi
Noćima ćemo namerno ostavljati otvorene prozore
Nebo će se kradom, da ne vidi niko
Šunjati kroz ta okna i pokrivaće nas
Moje će grudi mirisati na tvoju kosu
Slušaću kako ujednačeno dišeš
Dok spavaš
Jutrom ćeš mi šaputati
Koliko otkucaja ima moje srce u minutu
I kako imam aritmiju svaki put
Kada svoju, prebaciš preko moje noge
Ali ni to nije bitno

 

Dođi
Zaboravićeš odakle si došla
Zaboravićeš kada si došla
Zaboravićeš da si ikada i pomislila da se vratiš
Godine će nam proći kao tren
A sećaćemo se bezbroj čarobnih trenutaka
I pitaćemo se u čudu
Kako je moguće da se toliko toga desilo
Za ovako kratko vreme?
Jednom ćemo otvoriti knjigu uspomena
Jednom će jedna bela rada, oronula od zuba vremena
Krasiti ponovo osmeh jednakom lepotom kao pre
Jednom će se ono isto nebo
Nesigurnim, ali odlučnim korakom
Šunjati kroz okna prozora
Onih, istih
I pokrivaće nas kao pre
E, to je bitno.

Bojan Tasic

Ana Porenta

urednica

Poslano:
14. 10. 2019 ob 19:00

Ljubezenska pesem, v kateri me je najbolj navdušilo nebo (ki se vtihotapi v prostor in pokrije dva, ki si pripadata ...), čestitke,

Ana

Zastavica

Bojan Tasic

Poslano:
14. 10. 2019 ob 22:34

Hvala najlepše, Ana.

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Bojan Tasic
Napisal/a: Bojan Tasic

Pesmi

  • 09. 10. 2019 ob 20:11
  • Prebrano 92 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica