Biti živ

 

Tiho, stranče,
naša su ćutanja uvek
imala šta da kažu.
Ne odaj ljubav!
Pašće na užareni asfalt,
pokidaće je prolaznici.
Dovele su me žaoke
i sada glumim slučajnost.
I hoću da se šćućurim
u pesmi ili priči.
Tiho,
vetrovi da se ne potuku. 
U ovoj nemoći, u magnovenju
stisnimo šačicu razloga
za osmeh na dnu srca.
Ne odaj!


Gde je zapelo, stranče,
a ja moram da hodam?

julijanabalaban

mirkopopovic

Poslano:
08. 10. 2019 ob 21:05
Spremenjeno:
10. 10. 2019 ob 10:48

Briljantno. 

(Obično to kažem u nedostatku adekvatnog komentiranja. No važnije mi je uživati u odličnoj poeziji)


lpm

Zastavica

Ana Porenta

urednica

Poslano:
13. 10. 2019 ob 18:06

Všeč mi je pozivanje k tišini (ki je imela vedno kaj povedati), nekakšnem skritem zavezništvu, v katerem se znajdejo minljive stvari na tako poseben način ... čestitke,

Ana

Zastavica

julijanabalaban

Poslano:
14. 10. 2019 ob 15:55

Hvala vam, čast mi je i radost!


Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

julijanabalaban
Napisal/a: julijanabalaban

Pesmi

  • 08. 10. 2019 ob 20:45
  • Prebrano 104 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica