Biti živ
Tiho, stranče,
naša su ćutanja uvek
imala šta da kažu.
Ne odaj ljubav!
Pašće na užareni asfalt,
pokidaće je prolaznici.
Dovele su me žaoke
i sada glumim slučajnost.
I hoću da se šćućurim
u pesmi ili priči.
Tiho,
vetrovi da se ne potuku.
U ovoj nemoći, u magnovenju
stisnimo šačicu razloga
za osmeh na dnu srca.
Ne odaj!
Gde je zapelo, stranče,
a ja moram da hodam?
Poslano:
08. 10. 2019 ob 21:05
Spremenjeno:
10. 10. 2019 ob 10:48
Briljantno.
(Obično to kažem u nedostatku adekvatnog komentiranja. No važnije mi je uživati u odličnoj poeziji)
lpm
Všeč mi je pozivanje k tišini (ki je imela vedno kaj povedati), nekakšnem skritem zavezništvu, v katerem se znajdejo minljive stvari na tako poseben način ... čestitke,
Ana
Hvala vam, čast mi je i radost!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: julijanabalaban
- 08. 10. 2019 ob 20:45
- Prebrano 513 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 159.8
- Število ocen: 7