u sjene listopadne uliveni
naših silueta sjene
nečujno plove
izdužene izlomljene
preko geometrije kućnih krovova
preko prozorā kroz okna
poslijepodneva
do horizonta
lome se lome nas
nestignute
neuhvatljive
sve duže
što duže plovimo
pločnikom
i zasićenije
kao klatno
u zagrljaju listopadnom
zaljuljano
i sve je tiho u Vilsonovom
kao zalazeće sunce
s kojim moj prijatelj odjekuje
kao verse Maka Dizdara
uz koje se dok ih recitira pita
dajem li prednost pronicanju
u dnevnu svjetlost
ili slojevitost Pjesnikove
zagledanosti u čovjeka
kroz kojeg prolaze dani
i kojemu najbolje poznamo
ime i sjene
što njišu se
u predvečerje
Remek. Odmah bi ti podcrtala. Neću secirati. Esej bih napisala.
zavit v otožnost
puščam slikam
da me zibajo
Hvala, Nikita !
lp
Sprehod v parku s pesniškim glasom (Maka Dizdara) jeseni doda posebno plast in prek pesniškega ujemanja v besede zazveni povezovalno tudi skozi bralca ... čestitke,
Ana
Zahvaljujem se na podčrtanki, draga Ana.
Srdačan pozdrav,
Mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 06. 10. 2019 ob 11:53
- Prebrano 452 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 129.86
- Število ocen: 8