Te bujne i plaviĉaste noċi
pitala sam te
zašto na kraju
ostaješ sam
bled
ponosan
ranjen

Te bujne ili ogoljene noċi
ništa te nisam pitala
zaboravi
bio je mali smak sveta
u mojoj usamljenoj bašti

jednom
tu sam zatekla ranjenog jelena
i beše mu dosta bola
dosta rana
dosta čoveka

Te bujne ili nekakve noċi
ljubav je grickala srce
opijala dušu
krvarila iz mrazom
napaċene senke

Bili smo mladi i grešni
svesni da ne možemo
zarobiti noċ
ni za sebe
ni za ptice
ni za brodove
koji su pobegli

Te bujne i prelepe noċi
imali smo neznanje
o svemu šta to veže
naša pluċa
u šarenoj postelji
veženoj za igre
koje ċe biti
istina
koje ċe biti
pustolovina

Setim se svih tvojih
uboja
ozleda od kiša
i poželim ti
Lake noċi
od pitomih naših senki
dok tvoje pesme u mom uhu
kao sudbina govore

Te bujne noċi
da li je iko bio živ
osim nas
nikada se ne mogu setiti

Bili smo oboje sebiĉni
da potraje u nama seċanje

...
dok nas ima

Tatjana M.