ĆUTANJE...
Ti misliš da ćutanje ne stvara boli
Kao kada vetar zakuca u neki prozor daleki
Al ispotiha reže sva ta buka, srce kada voli
Pogled se rosi i gubi u horizont neki.
Ti misliš da ćutanje rešava sve
Noć kada zazivlje strepnju i kaprice tuge
Teške okove slutnje i preplavljuje sne
Ulice puste i tako same i duge.
Ti misliš da ćutanje ništa ne zna
Ceo svet sa dlana se lije
U nepregledna prostranstva sna
Iza koprene koja istinu krije.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Malaino
- 11. 09. 2019 ob 22:35
- Prebrano 305 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 143.36
- Število ocen: 4
