Zid

ZID

 


Svaki zid je kraj mog puta.
Udaram glavom u njega
da iscure nepotrebne reči
spasenje pogrešnima.
Uništavam glas savesti
koji nije stigao gde treba.
Pred zidom čeka stroj
da me ugasi vatrom
i spoji sa zemljom
u kojoj ću trajati.
Ako ga preskočim
priznaću pobedu osilelih.
Bežanjem ću baciti u vetar i blato
sve reči, misli i rukopise.
Oko sebe dižem zidove spasa za odabrane
i odbranu tračka svetlosti
čekajući prolazak oluje.
U četiri zida samujem, robujem i oslobađam se
odlažući tren pronalaska istine
kada ću zarobljen u zidu od dasaka
smejati se dok drugi tuguju.

 

 

Miloš Marjanović

 

 


ЗИД

 

 

Сваки зид је крај мог пута.
Ударам главом у њега
да исцуре непотребне речи
спасење погрешнима.
Уништавам глас савести
који није стигао где треба.
Пред зидом чека строј
да ме угаси ватром
и споји са земљом
у којој ћу трајати.
Ако га прескочим
признаћу победу осилелих.
Бежањем ћу бацити у ветар и блато
све речи, мисли и рукописе.
Око себе дижем зидове спаса за одабране
и одбрану трачка светлости
чекајући пролазак олује.
У четири зида самујем, робујем и ослобађам се
одлажући трен проналаска истине
када ћу заробљен у зиду од дасака
смејати се док други тугују.

 

 

Милош Марјановић

 

milosmarjanovic

Komentiranje je zaprto!

milosmarjanovic
Napisal/a: milosmarjanovic

Pesmi

  • 09. 09. 2019 ob 23:42
  • Prebrano 42 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica