U tvojim rukama, osećaji gube smisao

I svaki se uzdah gubi u nebeskom beskraju

Pitanja prestaju da budu između nas, i kao

Dašak rođenja zore, srca se bude i sebe daju.

Sve što smo znali, sve što smo mislili

Kroz ove trene, padaju nemoćno poput latica

Mi, istraživači u ljubavi, u očima smo skrili

Treperenje usana u osmehu lica.

U tvojim rukama, nastaju svetovi

Oni o kojima maštamo dok sanjamo

Iscrtavamo putanje po kojima letovi

Misli i čežnji boje sada, dok u sebe uranjamo.

U tvojim rukama, sanjam život.....

Malaino