SAMONIKLO PROLEĊE

 

Kažeš mi
da si umro
u stegama

 

Udaljen tajgama
od ono malo mene
koje si osetio

 

Javio si da je to put
pre sna
pre svitanja

 

Noċ je zaista duga
kada ċuti
i kada je bez poniranja
i davanja

 

Kažeš mi
da si umro
one noċi
koja se nije
završila jutrom

 

Sedim u regalu
kao knjiga sklonjena
da ne štrči

 

Kuda da pobegnem
da ne plačem više

 

koliko te boli?

 

Anatomija ljubavi
boli
i smrt svake koske
oko srca

 

Proveli smo dane
u peċini

 

u vodi

 

Noċi naše
sluškinje
izdajice
trepavice

 

Tela su imala ukus
priĉa je bila veznik
obećanja
od danas
do zauvek

 

Kažeš mi
Umro sam

 

ja sedim na nekoj ivici plača
koji ċe odneti oblake
u samoċu
i kraj tajgi
odavno ne postoji

 

Kada si tužan
nema te u tragu krina
što diše za tebe

 

Kažeš...

 

Tatjana M.

Komentiranje je zaprto!

Tatjana M.
Napisal/a: Tatjana M.

Pesmi

  • 29. 08. 2019 ob 17:27
  • Prebrano 144 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 150.5
  • Število ocen: 5

Zastavica