Kažeš mi
da si umro
u stegama

Udaljen tajgama
od ono malo mene
koje si osetio

Javio si da je to put
pre sna
pre svitanja

Noċ je zaista duga
kada ċuti
i kada je bez poniranja
i davanja

Kažeš mi
da si umro
one noċi
koja se nije
završila jutrom

Sedim u regalu
kao knjiga sklonjena
da ne štrči

Kuda da pobegnem
da ne plačem više

koliko te boli?

Anatomija ljubavi
boli
i smrt svake koske
oko srca

Proveli smo dane
u peċini

u vodi

Noċi naše
sluškinje
izdajice
trepavice

Tela su imala ukus
priĉa je bila veznik
obećanja
od danas
do zauvek

Kažeš mi
Umro sam

ja sedim na nekoj ivici plača
koji ċe odneti oblake
u samoċu
i kraj tajgi
odavno ne postoji

Kada si tužan
nema te u tragu krina
što diše za tebe

Kažeš...

Tatjana M.