Preċutala sam da sam te videla
preċutala da sam se krila

Rano jutro se otkopčalo
ovom svetu dragom
točkovi su pisali
po vrelom betonu
beskrajno isti trag

Jutro moje
preċutala sam da sam
toliko blizu tebe bila

Ne znam zašto
moram ti reċi da
sam bila toliko stara
źuta
umorna
opet mi kašikom uzeše krv
dokazuju da ċe sve
sedimentacije
ovog jutra
biti mirne
nepogubljene
poželjne

Ne znam zašto
žurim da se sakrijem
da u osami
čujem čelik u krvi
bubu u kosi
smrt u pesmi

Ne verujem
da mi svetlost nemilice
prosipaš po kolenima
licu
ramenima
možda se plašim da je dete
od one žene odavno otišlo
u svet
mili svet
da je boso i gladno priče
zaboravljeno u igraonici
sa pregršt minijarurnih
Diznijevih svetova

Ne veruj mi
i govori mi da
ċu bez bola
otprhnuti do reke
svom svojom snagom
pogurati zlato u talasu
od sunca
i zaboraviti jedno ružno skrivanje
u jutru koje je iglom
popilo malo moje krvi

Tatjana M.