POLA VEKA

 

Na klupi u parku, sedelo je dvoje mladih. Nešto su tiho pričali. Kada su zaćutali, on je pogledao nju, ona njega. Zatim, on je okrenuo glavu na drugu stranu, ona je svoju spustila u krilo. Privuklo me je ovo dešavanje. Prišao sam bliže. On je ustao i otišao negde. Ona se nije pomerila. Stupio sam još korak-dva napred. Nisam ni disao. Već se veče spuštalo, zatim noć bez ijedne sijalice u blizini. Šta će biti s devojkom? Samo sam gledao i razmišljao. Ko zna kolko se dugo ovo odigravalo?

Najednom, osetih usporeno svitanje. Odlučio sam da joj priđem sasvim, ali: nije bilo devojke, nije bilo klupe, ni parka, ničega! samo lupanja srca od pre pola veka.

 

Marina Adamović

mirkopopovic

Poslano:
04. 08. 2019 ob 21:40

Uživao sam u napisanom! BRAVO, BRAVO!!!

lpm

Zastavica

Mikailo m.z.

Poslano:
05. 08. 2019 ob 00:03

Odlična završnica. Bravo Marinče.


Zastavica

Ivan Gaćina

Poslano:
05. 08. 2019 ob 00:05

Zaista izvrsno, jako puno mogućih raspleta!


Zastavica

Marina Adamović

Poslano:
05. 08. 2019 ob 19:26

Hvala svima na čitanju i komentarima! 

lp

Marina

Zastavica

jagodanikacevic

urednica

Poslano:
08. 08. 2019 ob 10:08

Marinine prozaide su čudesne! One na upečatljiv način crtaju onu tanku granicu koja ih razdvaja od lirskog i proznog. Granicu, zasnovanu na autorefleksivnoj svesti same autorke.

Tako je i u ovoj pesmi koja je mala reminiscencija na mladost i mladalačku (prvu?) ljubav. Uzgred, iako je posmatrač događaja, tj. lirski subjekat muškog roda, ne damo se zavarati - pesma je lična, odaje je lupanje srca :)

Čestitam,

lp

Jagoda

Zastavica

Marina Adamović

Poslano:
08. 08. 2019 ob 17:38

Hvala, Jagoda na divnom komentaru

lp

Marina

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Marina Adamović
Napisal/a: Marina Adamović

Pesmi

  • 04. 08. 2019 ob 19:18
  • Prebrano 223 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica