Odneo si sunce
s malo smole
utisnuo trag
leta
na moje tabane
odneo si seċanja
za posle
i nisam mogla da zaspim od buke
tvojih misli na čelu
moja gologuza figura
nije bila vulgarnost
samo sam te mamila
da mi zagrliš noċ
Odneo si sunce
kada nisam mogla da se nadišem
stao je život
puls
infuzija tvojih reiči krenula je u pesmu
pretvorila sam se u uho
i rogovi se skrasiše
to ti je kod žene normalno
jer znam da ċeš mi ipak nešto doneti
poput sunca
na ramenu
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!