NISAM MOGAO
Ja nisam mogao sobom poneti svoje tragove
Ja nisam mogao sobom poneti svoje osmehe
Ja nisam mogao sobom poneti sebe…
I doći ti...
Ne, ja nisam odustao
Nisam odustao od obećane zore
Ni od noći u kojoj se gledamo u mraku
I ne putujemo u snove
Već živimo san...
Ne, ja nisam odustao
Samo sam spakovao male igračke
Spakovao ih u crvenu škrinju
I sakrio je negde gde ćeš je naći
Samo ti
Jednom
Ako se ikada budeš pitala
Je l’ moguće crno belim slikama vratiti boje osmeha tvojih očiju
Znaš šta sam izabrao
Izabrao sam živeti tišinu
Da bi ovaj mali život živeo reči koje ispunjavaju srce
Da bi moja sreća živela svoje osmehe i moje ruke
Da bi se ostvarila bar jedna polovina sna koja su i moja krila i moji okovi
Kada budu pale zavese
I kada ti osmeh ozari lice
Zbog topline sunca nekog novog jutra
Shvatićeš zašto nisam mogao
Kada negde u nekom osmehu
Budeš našla čistotu
Kada negde u nekom osmehu
Budeš našla slobodu
Kada te neko bez tragova za sobom
Bude podigao i preneo preko tuge
Kada te zagrli u zanosu
A zagrljaj ti ne podstakne jecaj
Shvatićeš zašto nisam mogao
Ja nisam mogao poneti sebe i doći ti
Ne ovakvog kakav sam…
Da mogu, dala bih ti 50, ali maksimum moje ocjene je samo 5.
Tvoje pjesme punokrvne su balade i sve su punije, teže i stamenije.
Bravo, Bojan!
Nikito,
Ne znan ća bi se prominilo i da daš 50 punata, ali eto, da ti virujen.
Čovek mora biti dosledan sebi, pomoć može tražiti, ali sam odlučivati, ne sme se ni u grešci podrediti, ni u dobru uzvisiti. U dobru se ne ponesi - u zlu se ne pokudi! A onda će i grešan i uspešan koračati čovečan. ;-)
No, vidićemo, vidit'.
S ponistre se vidi Šolta,
Dean
Ovaj svijet kvantificira sve, Dean. Ako je opcija bodovanja već tu i ako nekom poželim dati puno veći broj bodova no što mogu, kao sad Bojanu, voljela bih to i učiniti. Ali, ne mogu. Ne putem brojke. Putem emocije mogu. I iza beskraja.
Hvala vam, oboma. Nisu meni toliko bitni poeni, ne kažem da ne znači podrška bilo koje vrste, ali ne opterećuje me to koliko poena ima moja objava. Mnogo toga o poeziji još ne znam, uči se čovek celog života, a pesme pišem zato što nešto u meni to želi. Ponekad imam problem s tim što su isuviše lične, ali sad, šta je tu je. Puno pozdrava za vas dvoje i hvala još jednom...
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Bojan Tasic
- 28. 07. 2019 ob 20:43
- Prebrano 410 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 160.7
- Število ocen: 7