SHE
Napolju
leti inje od nevoljenih topola
kraj reke
čamci ljuljaju sopstvene senke
kako je lepo
u sumraku
dok u rukama grana
ljube se ptice
niĉije
nežne
voljene
Napolju
negde visoko daleko
južni oblak laže da će pasti s neba
oči malih srna
obeċavaju prijateljstvo
sve bi dale
da je šuma cela
Napolju
neki ljudi
ne znam ko su
seku drveta
deo
po deo
Nikome
nije lako
ni južni oblak ne postoji
srne su u begu
čamac odlazi bez cilja
inje od topola beži
u nozdrve samoċe
Jako dobro. Uživam u poeziji.
Veliki pozdrav:)
* pesem sneži kot topolovi kosmi, čestitke.*
Veličanstvena pesma!!
belo pod belim
ki ga gleda belo
vseeno riše črno
ki vsrka sivo
To me prevzame v večeru ... in znova v jutru!
Čudovito!
Lp, Jošt Š.
Veliko hvala na komentarima!
Lep pozdrav, Tatjana.
Kakva je ovo šumska gozba, za pesničke sladokusce! :) Sve je tu, a sve beži... u divnu sliku. Čestitam,
lp
Jagoda
Draga Jagoda, veliko hvala na komentaru i podčrtanki!
Lep pozdrav, Tatjana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 20. 07. 2019 ob 10:07
- Prebrano 497 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 235.8
- Število ocen: 9