Razmišljaš li i ti
o otajnosti svijeta
koliko je na Suncu
u Suncu i oko Sunca
pakleno vruće
i da li je moguće
da se ta kugla žara
ne rasprsne od žitka jada
dok se jutrom diže
sve iznad oblaka i sumaglice
da nam život šara
kistom vrelih struna
rasutih u trakama svjetla
oštrih im kopalja
što se baš svako
u oko
bolnom iglom zabada
a sve tako
ploveć brazdama
zaboravljenih brodara
naših nijemih predaka
u moru nepamtivijeka
i izbrisanih kalendara

kakvo je nebesko Sunce
takvo ti je i moje srce
sunce moje
hoće nekad
dok te gledam
samo od sebe
žarom da prsne.

Duško Babić