uputih se najednom u polje

pa zatim u šumu

bez ikakvog vidljivog razloga

naizgled, tek onako

možda se čini bizarno

nebitno

nerazumno

u šumi ne nađoh očekivano

ni mir

ni spokoj

ni ostvarenje nekakvog davno izmaštanog sna

šuma je odisala „Spleen“- om

nekima poznatijim kao „Weltschmertz“

kao da je tuda nedavno

prošao neki Bajron

odnosno Šiler, Gete, Tenison, Jejts

ili

kao da nije prošao niko koga bismo mi znali

makar po čuvenju

samo neko ko je ostavio nejasan trag

više osećaj

neki titraj u večnosti

nije mi bilo ni na kraj pameti

da stabla samo emituju eho

da sobom donosim svoj bol

baš kao i svako ko je ikada prošao tim stazama

ne znam koliko sam se vrzmao tuda

niti imam pojma šta sam tu tražio

vreme je prestalo da se ponaša kao dimenzija

mada

nije prestajalo da teče

prolazi

opominje

izašao sam potresen iz šume

prvo u polje

pa iz polja natrag

u sopstveni „Spleen“

u sopstveni „Weltschmertz“

u sopstveni život...

Milen Šelmić