Obično to nikad ne završi
ustaneš sa kreveta
zapališ cigaretu
i otpuhneš dim
pratiš ga pogledom
i ne vidiš gdje nestaje
i u što se pretvara
da li se sjedinjuje s nekim
brijegom u daljini
ili uđe pod trepavicu
žene koja ide na posao
pa ova refleksno
protrlja oko
i sjeti se
da je zaboravila ključić
od kovčežića
u kojemu drži pisma
što ih nikad nije poslala
svom zamišljenom idealnom ljubavniku
bez imena
jer se dvoumi da li da ga nazove
Bojanom ili Štefom
pa ostavlja prazno mjesto
kad napiše:
"Dragi moj _______
znam da ti je teško bez mene
tamo daleko iza brijega
ja sam dobro
jučer smo prodali
više croissanta nego krafni
pa je šef odlučio
da smanji narudžbu za krafne
premda sam ga ja upozorila
da je to s croissantima
uobičajeno za ponedeljak
nadam se da si ti dobro
volim te jako
pisat ću ti sutra
kad budem imala vremena"
a ja sam već
na pola cigarete.

Duško Babić