Sam sam
i napušten
Ne raduje me buka ulice
ni koraci
ni gume automobila
ni poštari
Sam sam
i napušten
umoran i žedan
Sjest ću pod drvo
možda me pronađu
možda im nedostajem
možda su samo zaboravili
na mene
Još jučer smo se igrali u dvorištu
Bojim se
da neće znati bez mene
neće biti sigurni
Ja sam siguran da su me zaboravili
u žurbi
između velikih kofera
i suncobrana
Sigurno će se vratiti
moram se i ja vratiti
Čekat ću ih ispred ulaza
tamo ću ih čekati
Neka je sunce
neka sam žedan
tamo je moj dom
tamo su moja zdjelica
i lopta
Sam sam i napušten
bojim se
u noći jure svjetleće zvijeri
tjeraju mi strah u kosti
škripe
Bojim se
Hoće li se vratiti
prije novog dana
Čekam ih
čekam poznate korake
i preskakivanje stepenica
Umoran sam
gladan sam
žedan sam
bojim se
Tudi meni je zelo všeč. Samo razmišljam: kaj, ko bi izpustila mahanje z repom, da bi ostala pesem bolj dvoumna (=odprta za interpretacijo)?
Lp, Ana
Ja, se strinjam Ana...
objem
Ljubi
Prepričljiva izpoved zapuščenega ... čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!