Voleo sam

I verovao sam

Voleo sam uvek do kraja

Bespogovorno i bezgranično

Do kosti i do krvi

Do poslednjeg daha

Verovao sam uporno

Možda i suludo

U neke stvari

U neke ljude

U neke reči

U neke osećaje

Uvek u osećaje

Voleo sam

One male mrdalice

Koje su znale da lamperiju

Pretvore u intarziju

Verovao sam u boga Krona

Nikako u boga Hronosa

I to mi se na kraju osvetilo

Neko je jednom rekao

Da Bogovi nemaju miljenike

Tek sad pojmim koliko je to tačno

Celog života sam davao sve

Na kraju vidim da sam sve dao

Podelio sam život ne tražeći uzdarje

Nije mi ostalo ništa

Osim neminovnog sunovrata

I sada

Kad je na vidiku kraj

U tom mom sunovratu

Letu u ništa

Shvatam da je to

Taj sunovrat

Jedino što imam

I da je to jedino što je samo moje

I da to tako treba

I da je to tako moralo

Ne zbog predodređenosti

U koju ne verujem

Niti zbog sudbine

Koju ne volim

(kao ni ona mene, uostalom)

Ne

Nego samo zbog Ljubavi i Verovanja

Samo zbog upornog Verovanja

I beskrajne Ljubavi

Samo zbog moje crne duše

Koju upravo sada neumitno gase

Ljubav

I Verovanje

Milen Šelmić