SVE DOK NE UMREM U KARASEVDAHU

Slušao sam jednom

Neke čudne bele ptice

Kako pevaju a'cappella

Meni sasvim nepoznatu horsku ariju

Ne misleći pritom na visine

Niti na dubine

Niti na razlužja

Pevale su ptice neku čudnu belu pesmu

A ja sam ih pomno slušao

Nemo posmatrao tek propupele bele krinove

Osećao milovanje blagog toplog vetra sa južnih mora

I nejasno prisustvo neke čudne bele žene

 

Samo mi se u jednom deliću vremena

Otrgla gotovo svečana pomisao

Kako bih mogao večito da uživam u svoj toj belini

Sve dok jednom ne umrem u karasevdahu

Milen Šelmić

nikita

Poslano:
13. 06. 2019 ob 16:45

Poezija.

Zastavica

Ana Porenta

urednica

Poslano:
21. 06. 2019 ob 17:53

Kot da bi že prišla smrt ... tista belina iz ptic in lilij in skrivnostne ženske ... čestitke,

Ana

Zastavica

Milen Šelmić

Poslano:
23. 06. 2019 ob 16:04

Hvala puno, Ana, na komentaru i podčrtanki!

Lp, Milen

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Milen Šelmić
Napisal/a: Milen Šelmić

Pesmi

  • 13. 06. 2019 ob 01:59
  • Prebrano 184 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica