LORENS OD OLIVIJE

(cordon bleu na mavarski način)

 

 

 

Velik je svemir.

Skoro koliko i ljubav.

 

Ogromna levitirajuća pustinja.

Katkad i prašuma,

zavisno od gustine saobraćaja.

 

Po nezvaničnim podacima, kretanje je vodeća sila u svemiru.

Zvaničnih podataka nema.

 

Mnogi se bave izučavanjem i tumačenjem kosmičkih zakona i pojava.

Posle prave kalambure sa hvatanjem magle, skidanjem zvezda

i lovom na vetrove.

Ja ne.

 

Ja, kada vetar strpam u orman, skroz pomahnitam.

Pustim sve žabe da prave kolut

napred il' nazad, sa iskorakom.

Uveče ih sačekam na kapiji.

U njihovo veče.

 

Posle se zabavljam mantrama koje sam izmišljam

Ili bajkovitim sećanjima od kojih nemam ama baš nikakve koristi.

 

Ponekad razmišljam o svemiru i o ljubavi.

 

Velik je svemir.

Skoro koliko i ljubav.

 

Leon se više ne plaši mraka u šolji.

Sada stepuje samo sitnim ravnomernim koracima,

u ritmu nekakvog elegičnog bluza.

Deluje pomalo monotono i prilično besmisleno.

Ali, to je on.

Dete u svemiru.

 

Leon voli da se smeje, da se igra komadićima murano stakla ili žada,

da nosi flanelske košulje i hozntregere.

Voli i da sakuplja šolje sa raznim natpisima.

Voli da bude dete u svemiru.

Voli da voli.

 

Da muzika počne i da se ne završi.

 

Početak i kraj ne moraju da budu ni uzrok, ni posledica.

Početak i ne mora da ima kraj.

Najbolje je kad kraja nema.

Kao beskrajna rapsodija u svim bojama.

 

Velika je ljubav.

Neuništiva.

 

Velik je svemir.

I nepojaman.

 

Zovite me Leon.

Ili Lorens.

 

Ili kako god.

Milen Šelmić

Komentiranje je zaprto!

Milen Šelmić
Napisal/a: Milen Šelmić

Pesmi

  • 02. 06. 2019 ob 15:58
  • Prebrano 130 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 255.1
  • Število ocen: 8

Zastavica