Pogodi me ljubav, tiho iz nebuha

Kao da iz prikrajka vrebala me krišom

Sad se slatko smeje podno moga struka

Nesvesnoj mi ruke zapliće stihom.

Tirkiznom me čežnjom pomilova nežno

Glas pretoči u sve nemušte zbore

Mislima mi reči umaršira snažno

Kao reku tihu, oplodi mi izvore.

Svesnost se izgubi u procepu duge

Raspršti se razum u sazvežđa padalica

dok ubeđujem sebe: To su neke druge

oči što me žarne glede s moga lica.

I sva ustreptala, laka, paperjasta vila

Što pod kožom mojom, svoja krila razvija

Šapće mi o čežnji što se u meni skrila

Pustopahna, topla, što ponore razbija.

Koliba moja u središtu mi obitava

Okrunjena cvetnim laticama milja

Pokucaj mi srcem, probudi dok spava

I rodi se iznova u zemlji izobilja.

Malaino