KOLO

Nemušti huk u gluvo doba
da li je vapaj ili pesma?
Na stoletnom drveću crvene se grane od konaca
na ispucaloj zemlji pobacane kolevke
uvele od nebrojenih jeseni.
Kao bele zastave predaje
vijore se velovi neprošenih devojaka
na vrhu kućerka istrulela jabuka
koju niko nije upucao.
Na krovu bez crepa sito bezdetne majke
kao dobrodošlica snaji
na zidu pored vrata
u belom pravougaoniku sa crnim okvirom
slika sina jedinca
na ogradi zarđala bodljikava žica
na izvrnutoj klupi preci bez lica.
Svetlost daje podmukla mesečina
buklija je puna nikada načeta
u avliji krug od suza i svitaca
kolo igraju nerođena deca.

Miloš Marjanović

КОЛО

Немушти хук у глуво доба
да ли је вапај или песма?
На столетном дрвећу црвене се гране од конаца
на испуцалој земљи побацане колевке
увеле од небројених јесени.
Као беле заставе предаје
вијоре се велови непрошених девојака
на врху кућерка иструлела јабука
коју нико није упуцао.
На крову без црепа сито бездетне мајке
као добродошлица снаји
на зиду поред врата
у белом правоугаонику са црним оквиром
слика сина јединца
на огради зарђала бодљикава жица
на изврнутој клупи преци без лица.
Светлост даје подмукла месечина
буклија је пуна никада начета
у авлији круг од суза и свитаца
коло играју нерођена деца.

Милош Марјановић

milosmarjanovic