Pitaš me
kako sam spavala
u nekom grču
dva lanca
dve jutarnje stege
popuštaju
pod kišom
Pitaš me
zašto ne dišem
u zatvorenoj knjizi
koju si meni
stavio u ruku

Sve pesme
svaka reč
ċutanje je večno
i ništa ne boli
kao tvoja posveta

Pitaš me
kako sam opet tu
i tamo
u isto vreme
ja se nasmejem
i pomislim da ti je
neka varka
da si slomio kristal
napola...
Deo je ovde
drugi je neprežaljen
ostao u daljinama
jutarnjeg zvuka
pod kiśom
što vlada rekom

Tatjana M.