Platonov Fedar
Dimitrije, zagrlila sam te
I krilima pluća poletela oko tvoga
Srca
okačenog o list mlade breze
Devojčica sam bila
Prvi put zaljubljena
.
Sećaš li se
Starče
Čudne istine iz naših očiju
Vidiš li onu povijenu brezu
.
Nacrtaću
Da ne zaboravimo
Ono što se krišom rasejava po Hadu
.
Zanesena pesmama po filozofiji Platona
U san sam brezu zasadila
A ovoj se nikada nisam vratila
Priznajem
Zgrešila sam
Bila sam voljena i volela sam
Sad mi preostaje kovčeg ništavila
I slika breze pod kojom me nalaze
I preskaču mrtvu
.
A ti sedokosi
Koju granu čuvaš za odstrel?
Briljantno napisano.
Odlično, Marina...
Hvala, dragi Mirko, Jagoda....to mi je jedina "ljubavna" pesma, velika rana u grudima
Ma pjesma je izvrsna, misaona i nježna u isto vrijeme, odudara od klasičnih stereotipa ljubavi.
Hvala, Lean... zato sam i stavila navodnike
Pozdravček, to pesem si že enkrat objavila (spomnila sem se je, ker mi je zelo všeč), https://www.pesem.si/a/objava/prikaz/130408/platonov_fedar
Lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 12. 05. 2019 ob 04:55
- Prebrano 472 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 84.97
- Število ocen: 8