PREĆUTALA JE

 

Koliko joj nedostaju oni dani,

oni sutoni,

ono purpurno nebo,

što je punilo tvoje oči...

 

Krala je tvoje poglede,

pazeći da ne primetiš

i beskrajno se radovala

slučajnom prolaznom osmehu...

 

Ne, nisi ti ništa znao...

 

Ti si verovao u granice,

lanci su  bili preteški,

i ti si ih stoički nosio,

bez ijednog nesuvislog krika...

 

Ti si verovao da zvezde

imaju svoj poredak,

i vojnički si gazio život

i ako je mrav bolno cvilio.

 

Ti nisi umeo da vidiš

koronu u njenim očima,

ni da je čuješ,

dok je ona ćutala...

 

Nisi, a mogao si,

nisi, a mesec ti je namigivao,

ponornica  je mirno šumela,

dok je Magdalena ćutala na kamenu.

Dragana Andric

mirkopopovic

Poslano:
12. 05. 2019 ob 22:01
Spremenjeno:
12. 05. 2019 ob 20:02

Netko je nažalost uvijek rob nekom drugom.  Ili je podređen izvan ljudskih okvira. Zaista si dobro, skladno, lijepo pjesmom potvrdila tu istinu.

Pozdrav tebi, Dragana

Zastavica

Dragana Andric

Poslano:
13. 05. 2019 ob 09:50
Spremenjeno:
21. 05. 2019 ob 18:45

Mirko,

 beskrajno me raduje tvoje viđenje ove pesme.

Srdačan pozdrav!


Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Dragana Andric
Napisal/a: Dragana Andric

Pesmi

  • 11. 05. 2019 ob 21:22
  • Prebrano 190 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 180.48
  • Število ocen: 9

Zastavica