Versi
Išteš žar očima zemaljskim,
a sve jeste što rečeno je biti.
Stoga ti valja odveć živo sniti
i ne kriti nadu pod ožiljkom dana.
Tuga nesebično dokorača sama,
polunaga i od gorčine slana.
Ne čitaj sudbu iz crte dlana,
već dlanove svoje med’ sunca uroni.
U dnu memle il’ s visâ boli,
čovjek prkosno u sebi gori
i ne da se skriti za zvijezda sjenu.
Iako samo velik je u trenu,
on beskrajno od sebe traje:
čovjek je taj što svjetlost
zvijezdama neizbježan daje.
rimovanje, ki odkriva sanje :)
mogoče pa smo res le baterije za univerzum, od nekdaj me obseda misel, da je naša energija, ko smo v telesu ali nismo, poganjalec vsega
<3
Ovaj način rimovanja je svojstven samo tebi, prepoznao bih ga i u drugom životu. Tragovi vremena, Izvrsno.
Nikita - LEPA!
Lep večer,Irena
Ovo je tako čudesno, i izričaj i forma , i rima mi se sviđa.
Bravo frende!
Pozdrav
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 07. 05. 2019 ob 13:47
- Prebrano 533 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 217.6
- Število ocen: 12