Kad su mudraci pitali za njega,
dečak je želeo
da sakrije koliko je star,
koliko je źivota
izvukao iz rukava
bežeċ' od svog vuka,
svoje škorpije,
nejasnih ljubavi,
polomljenih snova.

Dečak je želeo
da se opusti,
da ništa ne radi
radi mira svog.
Sedeo je, dugo...
Možda je to bila obala
od stiropora,
a možda ograda od
peska.
Ne želeċi ni brod da krene,
ni vreme da se vrati,
bio je sreċan.

Dečak je u ruci držao mapu
sa ucrtanim predelima života,
bio je i mlad i star.

Zbog ljubavi u nedogledu,
imao je sve.

Tatjana M.