Pas koji je vidio duhove
Obličje moga bitka
u dvoplošnoj je bjelini matrice
iz koje je izjetkano vrijeme.
Kroz predembrionalnu mijenu svijesti
iz sebe sam ekshumirala Boga.
Živim u zidu dnevne sobe.
Na njegovu meridijanu
svakoga sata
dva čovjeka vode ljubav,
dokazujući jedan drugome
orgazmičnost tjelesnih depresija.
Magma spolovila dokida svaku nadnaravnost.
Rijetko napuštam svoju nastambu tjeskobe -
žitkost zidova anestezira mi duh.
Kada budem ulazila Suncu u oči,
za čeljust držat ću satanskog psa.
Laku noć, Poppy!
Obudovjeo vjetar
neće me čekati.
Ovo je vrhunski. Pročitao sam je po tko zna koji put već. Vrhunaravno.
s popolnim odmikom od snovnega
me premakneš v vznemirljivo lebdenje
Kako si samo samo ovo uff moćno napisala, i moje leglo milo. I vidio je, znam, rekao mi.
Pozdrav frende veliki.
Draga Nikita
Objem in pozdrav. Tvoje pesmi so prečudovite, močne zelo močne.
Napisane iz dna srca zato imajo v sebi moč, energijo, ki jo čutim,
ko berem to pesem in druge. Seveda nisi pozabila Poppya, čeprav
so besede zelo močne. Piši in rada imam tvojo iskrenost.
Še pozdravček in objem in
lepe Velikonočne praznike ti želim.
Irena
Ljudovi moji dragi, hvala!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 17. 04. 2019 ob 18:26
- Prebrano 687 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 373.73
- Število ocen: 18