Mesečina nemo sipi,

jasno prosipa zlato.

Struji vetar s muzikom granja,

šaptaju lišća tiho zvucima…

Donosi mirise gorskih trava…

Spustile vitice svoje vrbe u vodu.

Zvezde u samoći trepte,

u vodi kao začarane utrnuće,

a svu noć su sjale…

Dočekaće zoru plavu

dok trepti vazduh kao platno,

nestaće i mesečevo ludilo zlatno.

U nebu prepunom duginih boja…

Pod lakim daškom,

šušti zelenilo duda.

Svici su preplavili travu i drveće.

Kao da se zvezdano nebo

junske noći sa svim zvezdicama

preselilo na zemlju.

Zvezdano nebo i vatromet svitaca

opijaju oči i dušu...

Okružuju nas

čudesnim spokojstvom.

Radmila Milojević