U mraku prvi si me dodirnuo.
Izgovorili smo reči što nismo drugom.
Mirisnim dahom ljubavnim.
I sve što nam je donela...
Uspomene rasute svuda, kao ova jesen rana.
U očima čežnje, još uvek volim...
Svilenu pređu sećanja umom plete.
Na stazi života ponešto bilo je varka...
Kroz prozorska stakla vidi se,
leti svelo lišće s granja.
Burno lud vetar kao da ga visinama tera.
Šušti jesen,
granama kao da cvili.
Mesec već trne, svoj fenjer gasi.
Samo još zvezde jasno trepte,
mrklu noć krase.
Oko moje,
sa zanosom još osećam mirise,
rascvetanih majskih dana...

Radmila Milojević