Sve moje gorče je od njenog
Ona te kruni suncem
i lovorom riječ ti hladi.
Tvoje su ruke ustave
svim bolima zapjenjenim
među njenim valovljem.
Ja ga ne šaljem na vaše obale
i ne dozivam ptice u vaše vinograde
na gozbu krvi i modrih suza.
Vi ste i prije mene oplakani.
Sve njeno rodnije je od moga.
I ti nisi sebar njenih tuga.
Sadiš je u svoje vrijeme,
da je uvijek ima
i da traje u trajanju do kraja.
Sve moje, gorče je od njenog.
Jer ja sam od zemlje i od jada.
Kao takva, ničija za svagda.
S djetetom sunca
što na obrvi mi spava.
Branka,
jako lijepa pjesma,
i veselim se da sam je pročitao!
Lijep pozdrav iz Zadra,
Ivan
Fino je to, ima dobrih delova, refleksije od reci, slika i prikaza.
Branka lepo pozdravljena
Odlicna pesem in prava poezija.
Z otrokom na obrvih tako res je.
Lep vecer ti zelim Irena
Pjesma koja opstaje u svakom vremenu i prkosi svim minulim vjekovima, stamena poput kolosa, nježna kao lahor.
Najmoćnije od dubina tvoje duše.
Veliki pozdrav frende.
Dragi pjesnici, hvala na čitanju i osvrtima!
Izpostavljam vzporedno z Jurovim prevodom v slovenski jezik.Tako se kvaliteta potencira in pesem doseže širši krog ljudi.
Lp, lidija
Draga Lidija, hvala!
Hvala i JURu!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 24. 03. 2019 ob 11:28
- Prebrano 776 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 437.19
- Število ocen: 20