ne pitaj me kako nastaju Lenoćke
                                             jer ću se osvrnuti gromko
                                             ROMANOM
                                             isklesanim u nebeskom kamenju
                                             bez ijedne vlasi 
                                             na papirnom jeziku
                                              ne pitaj me

I

Evo me opet, moja Lenoćka
u tvojim grudima jer imaju potrebu da me čuju
i mrklu i svetlu
osenčenu olovom i živu i mrtvu i bolesnu,
presrećnu i ozarenu

da, moja Lenoćka osećam potrebu
baš kao i ti
kad mi dobacuješ one tvoje paperjaste i crne i bele smotuljke

klikeram s njima
i pišem ti
evo me opet, moja Lenoćka.

II

Iskljuckaćemo zadnje mrve nežnosti
ptice smo oduvek znale biti

nasmejaćemo se na lažni Dobar dan
iako posute živom

i živećemo tako okrnjene, moja Lenoćka
okrnjene,
kako koja i kako gde

sa amputiranim delovima, delićima i mikrodelićima
(koji druge ne vide).

Sreća ili nesreća?

Ne znam, al nema sečiva,
amputiraju lažima, zlom, podlošću

zar treba još da nabrajam, moja Lenoćka?

Iskljuckaćemo zadnje mrve nežnosti
ptice smo oduvek znale biti.

Sećanjima,
divnim, blaženim sećanjima
napunićemo prazne pilule,
u drvene ih ladice pospremiti
kad postanemo kao Dalijevi kosturi
uzimati po potrebi
da nam ponovo zakuca srce
izraste meso na kostima
iz oka sine bezolovni sjaj, moja Lenoćka.

III

Ne svojom voljom
okrnjene,
ne, svojom voljom, moja Lenoćka

voljom onih koji su počeli živeti
po statističkim merilima
u brojkama glavnine
u tim glupim matematičkim presecima – većine.

Je l se živelo ranije po statističkim merilima, moja Lenoćka?

Nije, znam da nije
to su nam donele godine
pokušavaju nam podvaliti to kukavičje jaje.

Ima nešto u čemu smo krive
ima,

pa ko još šeta srcem po ovom ušljivom svetu, moja Lenoćka?

IV

Proklećemo one koji su bajke pisali
pljunuti
one koji su nam kapke njima zatvarali.

Jebene bajke, moja Lenoćka!

Iscepkaćemo svaku filmsku traku na kojoj piše:
Srećan kraj.

U veći deo statističke kružnice nećemo
tamo je
sve što je bilo normalno postalo nenormalno
ono ljudsko posramilo se pred neljudskim
i pustilo ga da bude bučnije,
sve što je bilo amoralno postalo je moralno

krv, nasilje i Hičkok
s platna su sišli
kažu, i to je prihvatljivo.

V

Umiraćemo tako, moja Lenoćka

možda jedino Vasilisa
(ona iz pesme)
preživi ove pogrome

eto, za nju još imam nade.

Umiraćemo tako tiho,
tiho, moja Lenoćka,
pišući ova pisma
za kojima se niko osvrnuti neće.

Lenoćka, naivna moja, Lenoćka,
zar misliš da će nadolazećim robotima osmisliti programe
ubaciti im čipove:
vididušaljdskaosvrnise.

Program za nežnost, doživljaj ljubavi iii!?
Naivna moja, moja Lenoćka,
sve će to biti
kao u sceni onog filma
kad Vudi Alen đoživljava orgazam
u specijalnoj mašini, u nekom tamo SF futuru.

Nisi gledala!?
Ponavljam, u specijalnoj mašini, moja Lenoćka
sve će biti sterilno, dodirivaće metale, plastiku, staklo
i štatijaznam šta sve ne

ali će biti sterilno
samo sterilno

jer žive duše neće biti,
mirisa kose, kože, kapljica ljubavi

samo orgazam na visoko-sterilnom-tehnološkom nivou, moja Lenoćka.

VI

Iza smrti ima pesme
al ti ćeš je za mene pevati
pod srebrnastom tujom
koja će bditi nad,
znaš ti već gde,
znaš,
moja Lenoćka

Ako ti neki zamere patetiku
pošalji ih u vražju mater!
U trista vražjih što glasnije
i dok ih teraš dobaci:
Bolje ko Vasa Ladački sred bitije od srčane kapi…
na stoljnjaku bar kapi vina ima
i ništa nije sterilno kao u sceni SF futur-futura.

Iza smrti ima pesme
al ti ćeš je za mene pevati
pod srebrnastom tujom
koja će bditi nad,
znaš ti već gde,
znaš,
moja Lenoćka,

otvori ladicu kad kreneš.

Jelena Stojković-Mirić

Jelena Stojkovic Miric