Njegošu na poklonjenje

posetih vrletnu goru,
visoko orlovo gnezdo,
i dobih pero na dar.
Vladiko Rade,
rečju tvojom obojeno je nebo,
sav zemaljski šar.
Upio drevno ogledalo mora,
znao ono što drugi nisu,
prstima finim na struni gusle
pustio glas.
Ostavio poruku svetu
da su svi ljudi jedan rod,
u srcu imao dragocen dar.
Na tvoje slovo nikad neće
pasti prašina, svaki tvoj stih
vrti se umom, poukom.
Ponosio se čašću,
divio akordu zore, zvezdanom hodu.
Želeo u svemu sklad.
Mudri Vladiko Rade,
ime tvoje zavek će se spominjati,
mudrost tvoja od vremena je jača,
veći si od planine,
orlovo gnezdo koje si svio
oreolom zrači.
Bronzane oblake rasipa
dimom, tajnom, sjajem.
U zrnu vremena plameni zrak,
sjaj nad sjajem.
Nikad zaspati nećeš
u duši naroda svog.

Radmila Milojević