Bol se smesti u mestima za koja nisi ni znao da u tebi postoje

U deliće duše, što nedužnošću sanjaju ružičaste snove

Sednimo na pod, ispod sutona i jelke uz melodije

Brodovi su tu da nas u luke spoje, pored obale ove.

Taj nevidljivi veo, što nam pogled u golotinju kruni

Iskra tek probuđena, srcem plam razgara i plavi

Ona nota što nam uvom bridi, kao lahor na struni

U strahu da dušu otvoriš vetru, što mesečinu zlatnom pravi.

Poj, što se ko nahrupela lava u kostima zavlači

Osmeh na usne iscrtava i strepnju i čežnju

Tek titraj čudastveni naslut u dodiru zrači

Večnost igre što život luči, u nemirima težnju.

Bol obitava na zavojima i pregibima prošlih putovanja

U senici potmulih otkucaja, uzdahom venama grebe

Al u srcu topot iskričavih ushita nemogućeg nadanja

Preko svih ožiljaka davnih, jednu misao tvori: Želim tebe.

Malaino