Dunav je pred gradom slep
besan
talasom ċe podmiriti zalogaj
a mi ċemo samo voleti grad
i raskošna svetla bulevara
poneko svetlo
završiċe na talasu
sa tvrđave promiče neka istorija
veċ viđenih kiša i svatova
Dunav je pred vetrom moċan
s vetrom se ipak igra
u nekom budžaku noċi
i sat pomera vreme
kao da se ništa nije dogodilo u ponoċ
ravnodušnost u vazduhu
odvlači senke u prošlost
a ratovi se vode
na ravnicu našu padao je Mesec
uhvaċen u zamku
priznao je sve
dok ratovi se vode
čovek ostaje malen Dunavu
koji raznosi svetlost
kao vreme

Tatjana M.