Mnjam, murve, te jagodice, in ta smrtnost - nikogaršnja in nikomur pripadajoča (ženska, poezija?), ki ne bo prišla v antologije, morda se bo pretopila na nakovalu nekega slavnega kovača (pesnika) ali pa zgorela, zbledela ... nikakor ne optimistična pesem, čeprav se v ozadju skriva tudi (sprijaznitveni) nasmeh - čestitke,

Ana

Hvala, draga Ana, na divnom komentaru i podčrtanki, čast mi je i veliko zadovoljstvo što si pesmu istakla.

Da, u pravu si (počeću od kraja komentara) - iza par istina stoji i moj osmeh. Pesnik i pesma o kojoj pišem postoji i divna je, zaslužuje da bude uvršćena u sve antologije. To je prva istina. Druga je to da murve važe za dobar izvor gvožđa i popravljanje krvne slike. Treća  i najbolnija istina je to da je murva (i crna i bela) gotovo uništena ili istrebljena. Sve ostalo je pesnička sloboda, u mojoj pesmi i ja je prepuštam (mislim na slobodu) čitaocu da je tumači i prihvati, po svom nahođenju. :)

lp

Jagoda