niz kičmu noći jezero

obara svod neba na leđa

(presađivanje oblaka ide

sporo i malo naopako)

sudija  mesec  trči u krug  oko njih

i sićušan brod glede svedoka

(ustiju punih nemih riba

što mašu nam mašu repovima

sa grubih poruba horizonta)

pa se čuju kad krcnu

kosti tvog vrata

tu gde spusti se ruka

moja malena zverko vidro

(a ti mi šapneš da čekaš kišu

ispod smrknutih veđa oblaka

bez munje groma i ostalog

kad se kostima oseti samo)

jagodanikacevic