dosadu kao umetnost

boju u prelivu nevinosti

malo uzdaha i svojeglavosti

kada čekam crveni tranvaj

ništa novo u Novoj godini

ne razmišljam na veliko

previše kičeraja je blisko

da upalim noćne svetiljke

i poželim da vidim Svet

iz nekog drugog ugla

koji je lepši i bolji

dok zimomrazica ledi

bokor svenulih orhideja

na njenom prozoru zaljubljenosti

u knjige i svoje lutke u glavi.

Srecko Aleksic