***

Skidao sam velove svu noć s tvoga tela
Pod kojima si naga čekala na buđenje
Ruke su mi drhtale
Od neizmerna
Blaga
S čela su mi kapale misli teške crne

 

Sve ispuni svetlo
Neprozirno
Belo
Iz nevidljiva vimena mlazevi su tekli
Dok u nama trne sve što nije celo
I naviru reči koje nismo rekli

 

Htedoh da te budim
Al’ strah me
Obuze
Zaboravih imena koja sam ti dao
Ležala si nepomično izvan svake suze
Mirna u svom bolu što san ga je izazvao

Željko Medić Žac

Komentiranje je zaprto!

Željko Medić Žac
Napisal/a: Željko Medić Žac

Pesmi

  • 06. 12. 2018 ob 21:10
  • Prebrano 430 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 144.1
  • Število ocen: 4

Zastavica