Skidao sam velove svu noć s tvoga tela
Pod kojima si naga čekala na buđenje
Ruke su mi drhtale
Od neizmerna
Blaga
S čela su mi kapale misli teške crne

Sve ispuni svetlo
Neprozirno
Belo
Iz nevidljiva vimena mlazevi su tekli
Dok u nama trne sve što nije celo
I naviru reči koje nismo rekli

Htedoh da te budim
Al’ strah me
Obuze
Zaboravih imena koja sam ti dao
Ležala si nepomično izvan svake suze
Mirna u svom bolu što san ga je izazvao

Željko Medić Žac