ZLATO I SAN

 

Probuditi se bez želje,
svih neželja protiv ljubavi,
bez zagrljaja i dodira.
Probuditi se tako umoran,
tako hladan,
tako neljubljen.
Kome je svejedno?

 

Probuditi se bez želje
da istražiš deo sna pod suncem,
deo sna pod srcem koje kipi
sa kapima krvi koje raznose
sreċu po uznemirenim venama...
Kome je svejedno?

 

Probuditi se bez želje,
bez glasa
i bez zlatnog sjaja u istim očima,
bez lupanja srca,
lupetanja nežnih psovki u rečima,
koraka
bez imena,
tiho je...
Zato,
odseli se u drugi svet
i pokušaj izabrati san.

 

To je valjda loše jutro,
loše su vesti,
ostati sam...

 

To je samo neko drugi
umesto mene
ušao u san.

 

To je samo kiša.
Takav je dan.
Takva je ljubav,
samo da zna.

 

Tatjana M.

Komentiranje je zaprto!

Tatjana M.
Napisal/a: Tatjana M.

Pesmi

  • 06. 12. 2018 ob 16:33
  • Prebrano 50 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica