Jednog dana, kada odem
kad ne mogu da se vratim,
dva novčića ja poneću
da čamdžiji prevoz platim.
 
Jednog dana, kada odem
u njegovu ruku željnu
ispustiću jedan novčić
da me vozi po podzemlju.
 
Jednog dana, kada odem
kad povratka nema više,
zapevajte pesme moje
al' vas molim, tiho, tiše.
 
Jednog dana, kada odem
kad u susret Smrti krenem,
voštanice zapalite
spomenite, braćo, mene.
 
Jednog dana, kada odem
kada me ne bude više,
na kamenu iznad glave
Beše Čovek, nek' mi piše.

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)