1.

Pitanja se roje

u košnici glave.

Znaš li

da je vreme lopov?

Skraćuje minute sreće.

2.

Gledam tvoja pisma -

O  nikad predebelo,

L  nikad pretanko...

Požutele stranice

šušte pri listanju

kao žalba zbog pomeranja.

Sećam se,

kad bi poželeo

mogao si nagovoriti

i cvetove da siđu s tapeta.

Tvoje reči,

zagrljaj, milovanje, žudnja...

trebao si pisati gušćijim perom.

3.

Reči su sve bleđe.

A sećam se,

oblaci su širili svoje zavese.

Kiša je počela tiho,

nežno, čulno...

Milovala je vazduh

oblizujući zidove kuća,

travu,

tamne uglove noći.

Klizila je polako

ubrzavajući tempo.

Obesno i puteno.

Preobražavala se u oluju.

Divlju i zahtevnu.

Eksplodirala je

u tutnjavi groma...

Sreća se meri

radostima,uzdasima, suzama...

vladankacvetkovic