In situ
Gospodine,
to što vješaš o moja ramena,
neka jeste volja Tvoja.
Nosit ću je od groba do groba
(znam, niti u jedan poleći me nećeš).
Suncu moram odžariti san
i izvaditi mu oči
(gladna sam).
Jutro davim
u čaši crnog mlijeka,
dok Ti krv mi pretvaraš
u crveni pepeo.
Ja ne sanjam.
Sve tumore vremena
rascvjetao si u meni
i zloćudnost uspavao
u podnožju mog puta.
Neću se osniježiti
i neću ljubiti svjetlost
izdojenu iz mojih rana.
Ramena su mi teška.
Ovaj dan
ne povija svoj sakral
ni pred kim.
Ja samo nosim
volju Tvoju,
kao da je moja.
Poslano:
29. 11. 2018 ob 10:31
Spremenjeno:
04. 12. 2018 ob 17:58
Branka lepo pozdravljena
Odlično si to napisala, potem je pepel tisti iz katerega
se vstane in pade. Volja Gospoda se zgodi.
Želim ti lepi dan in vse dobro,Irena
Bravo Branka. Veliki naklon tvojemu stvaranju.
Hvala za poeziju!
Pozdrav veliki frende.
Svaka čast Nikita...
Vrlo jako, moćno i poticajno!
Samo tako dalje,
lp
Ivan
VVauuu Nikita. Odlično ♡
lp Marija
Religija može biti tako predivna kada je zamotana u ruho vrhunske poezije. Vrh vrhova - snijeg na Himalajskom vrhuncu.
Poetese i poete moji, hvala.
Koliko svetlobe lahko stvarnik izsrka iz (božje besede?) svoje stvaritve in koliko lastne volje ostane tisti (tistemu), ki služi ... rdeče črna, prignana do skrajnosti,
čestitke,
Ana
Čestitam ti Branka!
Pozdrav prijateljice.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 29. 11. 2018 ob 10:10
- Prebrano 651 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 260.92
- Število ocen: 14