Umirao sam nekoliko puta i
Svaki brat je dobio ime kakav je u životu bio
Makar ga jednom sreo,
Makar ga jednom zaboravio.

Umirao sam na stenama,
Oštrim ivicama nečijeg plača,
Taj se odavno nije čuo...
Da li mariš brate i danas za mene:
Naš susret bez maŝte o zaljubljenim devojkama,
Kad smo lajali i plakali, a gvožđe na koži oseċali.

Borili se mirnim ponosom i užarenim besom.

Hladne stene prikupljale su naše smrti iz bezumlja,
Nagađanja, da,
U tim godinama svest o nerazdvajanju je utopija
Kao neupotrebljeno mastilo nad pismom
Koje ne može da udahne, izdahne.
Kao ti,
Kao ja.
Nekoliko puta.
Toliko sam umirao.

Tatjana M.