Nestaje pokrov od prozračne magle,
daleko od ostrva bih pošla.
Kolike dubine čine me smelom
dok čekam lavu da list sažeže?
Daleko od ostrva bih,
neka ne ostane ništa od ove breze!
Sad, kada sam otkrila vatru,
ushićenje tragača me mami
ka iskopinama zaboravljene lepote.
Daleko od ostrva,
ne smem ostati u noći
bez plamena koji mi pripada
kao novorođenoj ženi.
Moje je i sve i ništa.
Daleko,
naši drveni prsti klijaju upleteni.

julijanabalaban