Rođen sam jednog novembra
u noći punog meseca
kada su se sa neba,
slivale reke krvavih suza.
Nebo je plakalo
dok su se jecaji moje majke
gubili u grmljavini
koja je pratila kišu.
U istoj noći, 
vučica je, arlaučući,
obaveštavala šumu
o rođenju vuka samotnjaka.
Dva groma spojila su nas na rođenju.
U sebi nosim vatru
gromova blizanaca
sakrivenu u vrelom srcu
i hrabrost vučice, majke.
Čovek sam vučje ćudi
i vuk sam u telu čoveka,
samotnjak  među ljudima
usamljenik među čoporima.
U noći punog meseca
moj brat, samotnjak, i ja
arlaučemo na mesec.
Šaljemo poruku psima.
Bojte se, kerovi,
dolazi vučje vreme!

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)